Po prvi put nakon 1963. godine, i tek treći put ukupno (prvi put je bilo 1948) Prva liga brojala je 10 klubova, broj koji će važiti i nadalje. Sve ekipe na prvenstvo su došle u najjačim sastavima, odsutnih igrača bilo je vrlo malo. Gligorić je, doduše, kasnio i priključio se timu od 6. kola, dok je Ljubojević propustio prvi meč svoje Zvezde.
Prethodni šampion rešen je u poslednjem kolu u derbiju dve vodeće ekipe, kada je Partizan ubedljivom pobedom pretekao najvećeg rivala. Poslednje kolo ovog prvenstva, donelo je ponovo duel istih rivala, takođe, kao i godinu dana ranije, vodećih na tabeli. Ovog puta Partizan je imao bod prednosti, odgovarao mu je i nerešen rezultat, naravno, ali bi u slučaju minimalne pobede, i izjednačavanja po broju bodova, zbog većeg broja meč - poena, titulu povratila Zvezda. Finiš je, ispostavilo se, bio još uzbudljiviji od prošlogodišnjeg. Partizan je poveo nakon pobede Matulovića nad Ljubojevićem, a zatim, nakon tri remija, povećao prednost, posle pobede Rakića nad Šahovićem (koji je u dobijenoj poziciji prevideo damu!) Dakle, u trenutku prekida, rezultat je bio 3.5 prema 1.5, a s obzirom na stanje na ostalim pločama, očekivalo se da Partizan osvoji još barem dva poena, tako da je u tom trenutku izgledalo da je novi - stari šampion, Partizan. Ipak, nije baš bilo tako, najpre je Konarkovska Sokolov u cajtnotu ispustila prednost i izgubila od Gordane Jovanović, onda je Cvetković pobedio Ostojića, a kod omladinaca, Stefan Đurić Vladimira Kostića. Tako je rezultat glasio 5 prema 4 za Crvenu zvezdu, a preostalo je još samo da se završi partija između Katarine Jovanović i Milunke Lazarević. Verovalo se, s obzirom na poziciju, da Jovanović nikako ne može da izgubi, pa su u Zvezdi već počeli da slave titulu. No, najbolja igračica Zvezde je u nadmoćnoj poziciji previdela figuru, te je tako, posle punih 11 sati igre, Milunka Lazarević pobedila veliku rivalku, i na taj način donela svom klubu titulu prvaka.